Humus glistenjak kalifornijskih glista balansira ishranu biljaka,stimulise rast,povecava otpornost na bolest i susu,ubrzava sazrevanje,poboljsava boje i velicine cvetova i plodova,ubrzava klijanje semena i stasanje rasada.
Postavlja sto blize korenu biljke,zatim zatrpati zemljom i obilno politi.Kod preteranog tretmana biljaka humusom ne postoji opasnost da ce biljke biti spaljene kao kod preterane doze hemijskog ili stajskog djubriva.
Crvene
kalifornijske gliste ili crveni kalifornijski hibridi stvoreni su na
Univerzitetu Države Kalifornija tokom procesa hibridizacije razlicitih
vrsta glista 1956. godine. Ovaj hibrid ubrzava nastanak biomase i
eksploataciju podloge.
UZGOJ CRVENIH KALIFORNIJSKIH GLISTA
Uzgajanje glista u principu usmereno je u tri pravca od kojih svaki može biti potenciran u odnosu na onaj drugi.
Prvi
cilj gajenja glista je proizvodnja humusa, najfinijeg, najkvalitetnijeg
organskog dubriva za sve vrste biljaka. Hraneci se stajskim dubrivom
ona ga u svom organizmu razlaže, delimicno se hrani njegovim sastojcima,
a najvecim delom izbacuje u obliku humusa.
Uloga
stajnjaka u uzgoju glista je dvojaka. Gliste stajnjak koriste kao
osnovu za ishranu i kao sredinu u kojoj borave tj. životnu sredinu.
Najveca pažnja se mora pokloniti kvalitetu stajnjaka. Stajsko dubrivo se
sastoji od krutih i tecnih izmetina i stelje. Kolicina hranjivih tvari
zrelog stajskog dubriva zavisi o vrsti i težini stoke, vrsti hrane,
kolicini stelje, nacinu držanja stoke.
Za
uzgoj glista najpogodniji je zreli stajnjak. Sveži i poluzreo stajnjak
nije pogodan. U svežem stajnjaku gliste umiru zbog visoke temperature
koja se razvija pri fermentaciji -90stepeni, dok u poluzreli stajnjak
gliste slabo ulaze. Kod nas se najviše koristi uglavnom kravlji/govedi i
konjski stajnjak, gde prilikom korištenja ove kombinacije morate uvek
praviti omer i dobro paziti na pH vrednost, odnosno na kiselost koju
možete dobiti prilikom mešavina.
Temperatura stajnjaka ne sme da prelazi 25 stepeni. Svinjski, kokošiji, ovciji i zeciji kod nas nije naišao
na primenu, jer za ove vrste stajnjaka potrebne su posebne pripremne tehnologije (i ako se nadu ovake
mešavine,
kod svih osim kod svinjskog stajnjaka koriste se uglavnom pilotina i
ovaka vrsta humusa se koristi za proizvodnju cveca. Retko cete je naci u
poljoprivrednim granama. Za gliste prvih par meseci donosi smrt i
patnju jer pH vrednost je uglavnom kiselastog porekla i za adaptaciju na
ovaku životnu sredinu treba joj jako puno.
Temperatura
Temperatura koja najmanje odgovara glistama je letnja temperature, a ne zimska.
Letnja temperatura se da vrlo lako kontrolisati - ako je iznad 30 stepeni neophodno je intervenisati redovnim
polevanjem.
(prilikom polevanja takoder se treba voditi racuna o temperaturi vode
koju morate praviti u omeru temperature u leglu i vanjske temperature).
Dovoljno je polevati nekoiko minuta da bi se temperatura snizila
na optimalnu temperature od 20 - 25 stepeni.
pH
je naucni izraz koji ukazuje na kiselost ili baznost zemljišta i
odredene organske materije. Idealna vrednost pH za gliste jeste izmedu
6,7 i 8pH. Vrednost 6 je kiselkasta, dok je 7 neutralna, 8 - bazicna. Na
te tri tacke vrednosti pH skale gliste ce raditi i razmnožavati se bez
ikakvih problema.
Takoder,
gliste se mogu hraniti i organskim otpacima u kombinaciji sa stajskim
dubrivom, a to su otpaci voca i povrca, slama i lišce, organski otpaci
iz kuhinja i kantina, otpaci iz prehambene industrije, a kao poslasticu
najviše vole da konzumiraju kartonske kutije, gde takoder morate da
pazite na pH vrednost.
dubrivo treba da bude staro najmanje 3meseca, a najviše 24meseca i ocišceno od necistoca.
Drugi cilj uzgajanja glista je zbog mesa. Ta glista je takoder rod Crvenoj kalifornijskoj glisti, ali kod njih
konacni
produkt nije humus vec glista za ribolov, tov živine i svinja. Ovake
farme postoje u Holandiji gde gliste distribuiraju u skandinavske zemlje
i šire, a zovu se "Eisenia Hortensis i Eisenia Fetida"; (mnogo su
mesnatije i vece od normalne crvene gliste). Koriste se u proizvodnji
vecih kolicina mesa glista koje predstavljaju pogodnu visokoproteinsku
hranu za tov živine, riba ili svinja u svežem stanju ili preradene u
proteinsko brašno, gde se u Africi i Japanu vec upotrebljavaju u
ljudskoj ishrani.
Treci cilj uzgoja glista jeste rešavanje nekih od problema zagadenja covekove sredine. Ova vrsta gliste se, uz
posebne
tehnologije koristi pri razgradivanju fekalija, te otpadaka sa velikih
stocnih farmi brojnih industrijskih postrojenja i kanalizacionih mreža.
Ovako dobijen humus nije pogodan za korištenje u poljoprivrednim granama
zbog prilicno visokog prisustva teških metala (olova i žive), te se, uz
posebna hemijska dubriva i sa posebnom mešavinom, može koristiti samo
za stimulisanje cvieca i travnatih površina u industrijskim zonama, kao
i van industrijskih zona na travnatim površinama.
Vlažnost
Vlažnost je još jedna od bitnih tacaka u uzgoju glista. Optimalna vlažnost za gliste je oko 80%, tacnije 82,5.
Zalevanjem
se održava odredena vlažnost u leglima. S obzirom na optimalnu vlažnost
u leglima od oko 80%, ishranu legla stajnjakom sa 75% vlage prati
minimalno zalevanje.
Bolesti glista
Prakticno jedina bolest glista je poremecaj u metabolizmu zbog pogrešne ishrane, a koji nazivamo trovanje
proteinom.
Trovanje se javlja kod pogrešnog hranjenja, gde je posledica prevelika
kiselost hrane ili podloge. U tom slucaju stavlja se kalcij karbonat,
kako bi se izbalansirala pH vrednost u leglima.
Sakupljanje humusa
Ovo
dubrivo nalazi se tacno izmedu baze i hrane, zauzima poslednjih 15 do
20cm, crne je boje i postiže svoju potpunu zrelost posle godinu dana od
postavljanja legla. Na nedelju dana pred pocetak vadenja izostavi se
jedna prehrana tako
da se gliste "izgladne";. Zatim se obavlja prehranjivanje slojem od 4/5cm poluzrelog stajnjaka, po mogucnosti
zelene
boje. U narednih 3/4 dana vecina odraslih i znatan broj manjih glista
preselit ce se u ovaj sloj koji, zajedno sa njima diže i sprema na
novopripremljenu osnovu. Ovo je ujedno i dioba glista u nova legla.
Najvecu grešku prave ljudi koji se pocnu ovim poslom baviti kako bi došli do brze zarade ili ako dobiju
pogrešne informacije, jer humus koji imaju u razdoblju izmedu 3 ili 6 meseci uzgajanja nije mogao da dostigne
svoju
pravu kvalitetu u proizvodnji. Gliste u proizvodnom procesu, koji traje
12meseci ne jedu i ne preraduju samo stajsko djubrivo. One preraduju i
humus koje su dobile tj. svoj izmet.
Veoma
znacajna stvar kod humusa jeste njegovo bogatstvo enzimima, a zrelost
zavisi od vlažnosti i izbalansiranosti koja postoji izmedu ugljenika i
azota.
Veoma
znacajna stvar kod humusa jeste njegovo bogatstvo enzimima, a zrelost
zavisi od vlažnosti i izbalansiranosti koja postoji izmedu ugljenika i
azota. 1T prosecnog humusa menja 5T stajskog djubriva.
Uzgajanje glista
Gliste
možemo uzgajati na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Ovde takoder
moramo dobro paziti na 3 bitna faktora, a to su: temperatura u leglu,
vlažnost i pH vrednost. Na otvorenom imate sezonu od marta pa do kasne
jeseni, a u zatvorenom prostoru tokom citavog proizvodnog procesa. Ovde
se normalno razlikuju kolicine legala koje dobijete u proizvodnom
procesu.
Standardi
za pravljenje jednog legla zavise od prostora koji cete koristiti za
proizvodni proces tokom jedne godine (dužina i širina legla koju cete
napraviti zavisi od vaseg opredeljenja ) tj. da li cete se ovima baviti
profesionalno ili iz hobija s tim da vaša legla za gliste mozete praviti
i dupla. Standardi za pravljenja legala nisu toliko bitni koliko
sama postavka jednog legla.
U jednom leglu treba da bude 100.000 jedinki (odraslih glista, mladih i kokona)
Pre
konacne odluke o bavljenju ovim poslom trebate dobro znati razlikovati
kišnu glistu od crvene i po boji i po izgledu. Kišna glista je mnogo
veca i deblja i nema crveno modru boju. Crvena je mala i jako mršava, a
boja
je modro crvena. Tu boju imaju zdravo odgojene gliste (male gliste koje
su stare prvi dan svoga života sve do sedmoga dana imaju belu boju i
lice na vaške, tako da te gliste i ako vidite u vašem leglu nemojte
bacati ili uništavati; od sedmog dana glista dobija rozu boju koju
zadržava sve do petnaestog dana svog života; modro crvenu boju dobija
posle tri meseca i imace je sve do kraja svog života (Pun porast glista
postiže sa starošcu od 10 meseci).
Životna
dob glista na našim podrucjima je negde oko dve godine i ne postižu
vecu dužinu od 5cm. Gliste koje su duže od toga i koje mogu da podnesu
temperature i do 50 stepeni uzgajaju se za laboratorijske eksperimente,
gde se dobijaju nove vrste glista, kao što su gliste za preradu
industrijskih otpada). Svaka promena boje na glisti pokazuje vašu
nemarnost i nebrigu. Ove gliste su poznate po visokim standardima
cistoce i higijene koju trebaju da imaju. Svaka nebriga i pogrešna
informacija koštati ce glistu njenog života, a vas vašeg novca i truda
tj. vaše nebrige koja na kraju rezultira manjkom legala koje treba da
dobijete na kraju proizvodnog procesa i manjkom dobijenog humusa.
Pre
dobijanja Atesta za humus treba da uradite 2 analize - jednu na pocetku
i jednu na kraju. Ovo je neophodno kako biste stekli uvid u kvalitet
vašeg humusa. Nakon dobijenog atesta sticete i zvanicno dozvolu za
prodaju vašeg proizvoda, a navedene stavke su prilicno skupe.
Prirodni neprijatelji crvene kalifornijske gliste
Neprijatelje Crvene kalifornijske gliste delimo u dve skupine - direktne i indirektne.
U direktne neprijatelje spadaju one životinje koje se hrane glistama, a to su: krtica, svinja, miš, ptice, živina,
stonoga, žaba i zmija.
U
indirektne neprijatelje spadaju oni koji svojim prisustvom u leglu
remete glistama život, ishranu i reprodukciju: mravi, uholada, prolecni
rep i babura ploskan.
